Наставак трећег дела:

НР Кина за заједницу са заједничком будућношћу у новој ери

НР Кина и Србија, које су успоставиле билатералне дипломатске односе у јануару 2025, почеле су стварање узајамне заједнице са заједничком будућношћу у новој ери. То је пробој у стварању заједнице са заједничком будућношћу у Европи и осавремењивање односа Србије и Кине у поређењу са пре девет година установљеним свеобухватним стратешким партнерством.

Изградња такве заједнице утемељена је у визији кинеског председника Си Ћипинга из 2013, коју је он потом систематски излагао више пута. На реткој, Централној конференцији о деловању у спољној политици, одржаној децембра 2023. указано је да је изградња заједнице са заједничком будућношћу за човечанство основни принцип Си Ђипингових мисли о дипломатији.

Принципи и циљеви

Дакле, у "изградњи заједнице са заједничком будућношћу за човечанство":

А - Циљ је изградња отвореног, инклузивног, чистог и лепог света у којем би владали трајан мир, универзална сигурност и општи напредак;

Б - Циљ је промовисање глобалног управљања заснованог на широким консултацијама и заједничком доприносу у корист свих људи;

Ц - водећи принцип је примена заједничких вредности човечанства;

Д - Главна основа је изградња нових врста међународних односа,

Е - Стратешко вођство долази из примене:

Глобалне иницијативе за развој;

Глобалне безбедносне иницијативе;

Глобалне цивилизацијске иницијативе;

Инцијативе за глобално управљање;

Платформа за акцију је висококвалитетна сарадња у оквиру иницијативе "Појаса и пута".

Од кинеске иницијативе до међународног консензуса

Стварање такве заједнице је, према кинеским медијима, прерасло од кинеске иницијативе у међународни консензус, од обећавајуће визије до конкретних акција и од концептуалног предлога до научног система. Визија је већ осам узастопних година садржана у резолуцијама Генералне скупштине Уједињених Нација и укључена је у резолуције или декларације мултилатералних механизама као што су Шангајска организација за сарадњу и БРИКС.

Земље морају заједничким напорима да изграде свет заједничке безбедности за све. То значи претварање апсолутне сигурности за једну, у општу безбедност за све државе света.

Државе, такође, морају да изграде свет заједничког напретка на обострано корисној сарадњи. Морају учинити и свет чистим, трагајући за еколошки прихватљивим и развојем са мањим процентом угљеника.

Даље, земље морају да изграде отворен и свеобухватан свет на основу размене и узајамног учења. То значи раскинути са уверењем да је једна цивилизација супериорнија од друге и почети са уважавањем моћи других сложених држава.

Кина је такође покренула важне иницијативе као што су стварање глобалне здравствене заједнице за све, заједнице са заједничком будућношћу у сајбер простору и заједнице живота у корист човечанства и природе. То је дало снажан подстицај глобалном управљању у различитим секторима.

Људи у различитим земљама траже отворен, инклузиван, чист и леп свет у којем влада трајни мир, универзална сигурност и универзални просперитет. То је логика историјског напретка и кретања савременог доба.

У Пекингу истичу како је НР Кина заговорник и активиста за стварање заједнице са заједничком будућношћу за човечанство. Она увек настоји да реши акутне проблеме на миран начин, промовише јачање глобалног управљања безбедношћу, стално гради отворену светску економију, промовише размену и узајамно учење између различитих цивилизација и предводи глобални еколошки напредак.

Кина је створила различите облике заједнице заједничке будућности са десетинама земаља и региона, било билатералних или мултилатералних, регионалних или глобалних.

Данас, снажно кинеско-српско пријатељство је издржало тест променљиве међународне ситуације и има солидну политичку основу која се може похвалити дубоком историјом, солидном подршком јавности и широким заједничким интересима, оценио је председник Си у мају 2024. у Београду.

У НР Кини сматрају Србију "гвозденим пријатељем" - титула додељена само неколиким државама које уживају највеће поверење званичног Пекинга, попут Пакистана и Камбоџе. “Сада смо челични пријатељи, са везама снажнијим од гвозденог пријатељства “, рекао је Си. У кинеским медијима поручују како две државе сада треба да глачају „челично пријатељство“ да би им билатерални односи били још сјајнији.

Мрежа кинеских партнерстава је проширена по целом свету, нарочито од доласка Си Ћипинга на чело Комунистичке партије 2012. Тај концепт је, наводе у Пекингу, постао важан део теоријских и практичних новина у дипломатији велике државе са кинеским специфичностима за нову еру.

Током посете председника Сија у Европи у пролеће 2024, када је посетио Србију и Француску, унапређене су кинеско-мађарске везе до нивоа "свеобухватног стратешког партнерства за све прилике у новој ери". Недељу дана потом, за посете НР Кини руског председника Владимира Путина, званични Пекинг и Москва објавили су изјаву о "продубљивању свеобухватног стратешког партнерства и координације у новој ери", наговештавајући даљи замах билатералним везама.

Почело је "стратешким партнерством" са Бразилом 1993., а затим "партнерством стратешке координације" са Русијом 1996. У октобру 1997, Кина и Сједињене Америчке Државе предложили су сарадњу на успостављању конструктивног стратешког партнерства у 21. веку.

Пекинг одржава различите облике партнерства са више од 100 земаља, међу 183 које имају дипломатске односе са Кином – највише у свету - и са преко 10 мултилатералних институција. Упућени кажу како овај приступ партнерству, од којих свако има суптилна, али значајна осмишљавања, омогућава Пекингу да разликује билатералне односе са земљама, у зависности од степена сарадње, стратешких интереса и дубине веза међу државницима.

Ретко и ауторитативно тумачење тананих разлика у концепту изнео је 2004. ранији кинески премијер Вен Ђиабао. Премијерово објашњење појмова као што су "свеобухватно", "стратешко" и "партнерство" било је у то време кључно за разумевање приступа НР Кине међународним односима.

Вен је приметио да "свеобухватно" подразумева вишеструку сарадњу у економској, технолошкој, културној и политичкој сфери, док земље билатерални партнери даље сарађују и на мултилатералном нивоу. Свеобухватно партнерство такође значи сарадњу између влада и народа.

Према Вену, термин "стратешки" говори да је билатерална сарадња стабилна, дугорочна и целовита, несметано од разлика у идеологији и политичким системима.

Коначно, "партнерство" се гради на принципима узајамног поверења и добити, а обе стране теже обострано корисној сарадњи.

Према аутору Сијанг Хаоју, из Кинеског иститута за међународне студије (КИМО), типологија дипломатских партнерстава те државе се креће од "стратешких" - најчешћи тип и одржава се са најмање 80 земаља, до "за све прилике" или "сталних". Сијанг је истраживач у реномираном КИМО, под окриљем Министарства спољних послова у Пекингу, а тим центром сада управља својевремена амбасадорка НР Кине у Србији госпођа Чен Бо.

Сијанг жељу Пекинга за партнерством пореди са западном мрежом савеза. Он указује да размишљање кинеске дипломатије о "партнерствима, а не савезима" одговара савременим глобалним кретањима и општем одвијању историје, а не воде сукобима по свету, то је, по Сијангу одлика “савеза”.

Сугерише се да су партнерства моћно дипломатско средство за НР Кину које се може еластично прилагодити условима и потребама земље партнера на пет континената широм света. НР Кина је, такође, успоставила различите облике партнерства са регионалним организацијама, укључујући Европску унију, Афричку унију, АСЕАН (Удружење земаља Југоисточне Азије) и Арапску лигу.

У Кини не постоје строги и недвосмислени услови и стандарди за означавање различитих дипломатских односа термином партнерство. То се углавном одређује консултацијама заснованим на жељама обе стране, што наглашава еластичност и аутономију. Тако су "партнерства" која је склопила Кина широка и разнолика, а броје више од 20 врста.

Партнерства носе атрибуте првог нивоа попут "стратешка", "кооперативна" или "пријатељска". Могу, такође, бити означена атрибутима другог нивоа, као што су "свеобухватна", "свестрана", "за све прилике", "нови тип" и "иновативна". Тако су билатерални односи детаљнији и јаснији и одражавају изузетност сваког од партнерстава.

Кинеска партнерства, по Сијангу, могу се условно поделити у пет категорија:

(1.) Заједничка партнерства;

(2.) Партнерства која почињу са "свеобухватним" или "свестраним развојем";

(3.) Заједничка стратешка партнерства;

(4.) Стратешка партнерства која почињу оценама "свеобухватно", "глобално" и "свестрано". Ту је укључено "свеобухватно стратешко партнерство за нову еру" са Русијом;

(5.) Стратешка партнерства "за све прилике" и "трајна" описују веома блиске везе са земљама попут Пакистана, Венецуеле, Белорусије и однедавно Мађарске. Ту је и "континуирано свеобухватно стратешко партнерство" са пространим суседом Казахстаном.

Стратешко партнерство између Србије И НР Кине, је најчешћа категорија у савременим међународним односима НР Кине. Према кинеским аналитичарима, израз "стратешки" често указује на виши ниво билатералних политичких односа, што се односи и на Србију. Ово не само да показује да су билатералне размене и везе у различитим областима веома блиске, већ и да постоје координација и сарадња између две стране у међународним и регионалним пословима.

Када се реч "свеобухватно” дода "стратешком партнерству”, то значи да обухвата шири спектар области, укључујући политику, економију и трговину, безбедност, културу, те међународне и регионалне послове. То показује да обе стране теже вишем нивоу односа.

Међу таквима су и "гвоздена" пријатељства, заснована на високом степену међусобног политичког поверења и пријатељских осећања. То не значи само да обе стране практикују широку и дубинску сарадњу у различитим областима, већ да се међусобно подржавају у међународним и регионалним пословима. То важи и за односе Србије и НР Кине.

НР Кина стално шири и продубљује глобална партнерства. У Пекингу сматрају да је то неизбежан услов за Кину да промовише стварање заједнице са заједничком будућношћу за човечанство у новој ери и нову врсту међународних односа.

(НАСТАВЉА СЕ)

Извор: Кућа добрих вести